Хипертрофија мишића,како тренинг утиче на хипертрофију.
Знаш оно кад се два клинца свађају чији је тата јачи,па један каже мој тата има велике мишиће а овај други му каже и мој тата има велике мишиће али он може арматуру дванестицу да савије у перецу голим рукама.И један и други имају велике мишиће и изгледају готово индентично,али(увек има неко али) разлика је у снази.Нек ова мало прича остане у памети као пример за оно што следи.
Прво да видимо шта је то хипертрофија мишића. Хипертрофија мишића је просто њихов раст.Оно што наука каже јесте да се мишићи повећевају ако се повећавају појединачна мишићна влакна.
Да се вратимо на она два клинца и њихове тате како то да су скоро исти када је у питању величина мишића али се разликују у снази.Ствар је у томе што постоје два типа мишићне хипертрофије.
Миофибрилна хипертрофија
Карактеристике овог типа јесте да он представља увећање мишићног влакна.Неки аутори овај тип хипертрофије називају функционална хипертрофија.Разлог томе је што миофибрил представља контрактилну јединицу мишића.Замислите да је рецимо бицепс на руци један кабал и да се су жице унутар кабла миофибрили а да је около њих нешто што се зове саркоплазма(о саркоплазми касније).Јесте замислили?Одређеном врстом тренинга те жице/миофибрили се могу увећати а познато је да већи мишић има потенцијал да постане јачи мишић.Тренинг који је погодан за овај тип мишићне хипертрофије је обично (1- 5) понављања са 85-100 % од 1 максималног понављања.Поред тога овај тип тренинга утиче и на често запостављену компоненту а то је нервни систем,тако што се повећава синхронизација мишићних јединица,смањује се инхибиција заштитних система мишића(Голлџијев тетивни орган),побољшава се нервно побуђивање мишића.Хипетрофија миофибрила јавља код врхунских дизача тегова(под условом да је тренинг одговарајући).
Саркоплазматска хипертрофија.
Што се тиче овог типа хипетрофије морамо се опет вратити на онај кабал и жице(могао сам и бољи пример да узмем ) између кабла и жица се налази оно бело што обмотава жице е то бело у овом примеру је саркоплазма а она је састављена од (сад иду они научни термини-цитоплазма мишићне ћелије,вискозни материјал у коме се налазе слободни рибозоми,миоглобин,гликоген….)Оно што је битно је да за разлику од миофибрила, саркоплазма није контрактилна/функционална јединица мишића.Па шта је онда поента код ове хипетрофије сигруно се питаш?Па не воли свако да буде јак неко воли да има велике мишиће и лепо тело али му снага није примарна.Такође овај тип хипетрофије не доводи до побољшања аткивности као што су на пример:спринт,скок,бацање,ударац.Због тога видимо разлику зашто неко ко је нагруван и велик не мора да буде јак и брз.Саркоплазматска хипертрофија је обично заступљена у бодибилдинг свету.Тип тренинга који је погодан за овај тип мишићне хипетрофије укључује генерално 10-15 понављања са оптерећењем од 60 – 80 % од 1 максималног понављања.
Закључак
Оба типа хипертрофије имају своје место у тренингу спортиста.Идеја је да примарно место заузима миофибрилна хипетртрофија а да пратећи део буде саркоплазматска хипетрофија.Наравно заступљеност ће зависити од спортске активности и тренажног циља који се жели постићи.
Литература која је коришћена за овај текст:
https://www.knjizare-vulkan.rs/sportske-domace-knjige/9800-nauka-i-praksa-u-treningu-snage
https://www.knjizare-vulkan.rs/sportske-domace-knjige/28038-kinezioloska-anatomija
