Put u nepoznato
Ne mogu da verujem da je prošlo već mesec dana! To je prvo što mi je palo na pamet kada sam pogledao kalendar. Vreme prosto leti, kao da je juče bilo kada su me Tomas i Batke ispraćali na aerodrom. Let preko Dohe do Kuvajta. A u Kuvajtu vrelo. Početak Juna a temperatura daleko preko 45. Vazduh suv a kada pirne vetar kao da je neko upalio fen. Prolazim pasošku kontrolu uzimam prtljag i krećem lagano ka izlazu. Tamo me čekaju Momir i Seger. Momir je inače glavni trener u teretani gde radim i povrh svega prava ljudina. Seger je Kuvajćanin i član teretane, inače čovek neverovatne kondicije i spremnosti ( u to ću se uveriti nekoliko dana kasnije ). Kako sam dospeo u Kuvajt to je već tema za neki drugi blog…
Sad kada sam tu mogu da kažem da je sve onako kako sam očekivao. Moj radni dan počinje u 5 ujutru. Čim ustanem uradim svoju rutinu i već oko 5 i 30 dolazi vozač po mene i vozi me u teretanu. Vozač se zove Murat i skoro je stigao u Kuvajt. Pored toga što nije najbolji vozač, čovek ne priča engleski. Komunikacija sa njim je u najmanju ruku komična. Kada hoće nešto da mi kaže on priča neku mešavinu arapskog i indijskog jezika. Pri tome objašnjava kao da smo on i ja išli u isti razred, ne uzimajući u obzir da ja nemam pojma šta on priča. Na svu sreću tu je google translate i za sada završava posao. U teretani sam obično oko 10 do 6 i prvi trening je u 6 časova. Negde sam čitao da su ljudi koji dolaze rano ujutru u trening pre posla najproduktivnji u nastavku dana. Sledeći trening je u 11, a vreme između dva treinga je vreme kada treniram i doručkujem. Jutarnja šetnja je obavezna i to je prvo što uradim kada završim trening sa klijentima. Kratki expresso i 2500 do 3000 koraka. Sunce još nije jako tako da na miru pokupim dnevnu dozu vitamina D3. Nakon toga idu vežbice za koleno i trening. Trening sa Momirom je posebna priča. Trenira se prilično jako i intezivno. Mogu da kažem da smo napravili neku kombinaciju crossfita i funkcionalnog bodibildinga. Uglavnom je prvi deo treninga snaga u kombinaciji sa jačanjem slabih tački ( kolena i kod njega i kod mene) a onda prelazimo na kratki intezivni workout ( kondicija ). Od 11 do 14 imam tri vezana treninga. Obično budem u teretani do 15 i za tih sat vremena možda ubacim plivanje ili neku drugu laganu aktivnost. Posle 15 sam slobodan osim ako ne menjam nekog kolegu. Što se tiče ostalih trenera mogu da kažem da su me prihvatili kao da sam tu pet godina. Kako su me iznenadili za rođendan neću zaboraviti dok sam živ.
Vrućinu ruku na srce skoro da i ne osećam. Sve je klimatizovano ali već od 9 ujutru vrelina je u punom jeku. Teretana u kojoj radim je locirana u lepom delu Kuvajta tzv. Ministry area. Oko teretatane su razna ministarstva i dosta je mirno. Nema velike gužve, parking mesta ima i više nego dovoljno. Prostor na kojem se nalazi teretana je prilično veliki, nešto slično kao vojni kompleks ( kasarna ). U sklopu teretane je bazen, bezbroj staza za trčanje i nekoliko terena za male sportove. Glavni deo posla obuhvata bootcamp i crossfit, kao i personalni treninzi. Što se tiče obuke i pripreme za posao tu sam imao najbržu obuku na svetu. U Četvrtak sam stigao a već u Subotu sam krenuo samostalno da držim treninge. Za brzu obuku je zaslužan Momir, samo mi je rekao buraz moraš da se opustiš i bez palamuđenja. Nemoj da tražiš reči koje neznaš, pokaži šta znaš. Moram da priznam da sam prvih par časova bio nesiguran i stegnut. Strah od javnog nastupa i to što moram da pričam na Engleskom jeziku su me paralisali. Međutim rešio sam da debelo izađem iz svoje zone komfora. Posle samo par treninga stvari su legle na svoje mesto. Istini za volju termini i pojmovi vezani za crossfit i workout nisu moja jača strana. Ali tu je bio Momir koji me je veoma brzo uveo u problematiku. On je dosta dugo u crossfitu i ima ogromno znanje. Što se tiče organizacije i vođenja treninga to je bio lakši deo posla. Svaki trening traje 60 minuta i sastoji se od prezentacije treninga, zagrevanja, glavnog dela i hlađenja/istezanja. Maksimalan broj ljudi na jednom treningu je 14, međutim to sam kasno saznao pa se posle samo 10 tak dana dogodilo da na treningu imam 22 ljudi. To je bio moj peti čas tog dana i onako mrtav umoran sam odradio bootcamp sa 22 ljudi gde sam debelo improvizovao. Znam da sam za workout imao veslanje na concept 2 row mašini. 22 ljudi a 13 mašina, šta da radim? Panika i strah nisu opcija. Vreme je bilo da improvizujem što sam i uradio. Ubacio sam Air bike i krenuli smo workout. Nije bilo idealno ali posao je završen, da sam pustio strah i paniku da vode glavnu reč verovatno bi sada bio na putu za Srbiju. I to je ono što je dobro svaki trening moraš da prilagođavaš klijentima. Drugačiji pristup i nove stvari su najbolji način da napreduješ. Praktično iskustvo nema cenu.
Sunce sija svaki dan i to je bar za mene nešto neprocenjivo. Pošto ne volim oblake, kišu, Jesen, i dane bez sunca ovo je za mene idealna situacija. Ništa mi nije teško kada ustanem i vidim sunčan dan. Za razliku od leta u Srbiji kada u Junu mogu da očekujem provalu oblaka, vremenske nepogode i poplave, ovde eventualno može da se digne pesak i malo zamrači sunce. Kiša možda padne u Januaru. Leto treba da bude sunčano i bez kiše, tako je bar bilo kada sam bio klinac. Petak je slobodan dan i tada spavam malo duže. Obično odem u dužu šetnju ili zabodem negde pored mora. More mi je 300 metara od stana. Lepo je i miriše na more. Jedina mana je što hlada nema nigde. Tako da je pored peškira suncobran neophodna oprema.
Što se tiče cena one su u rangu Beograda. Stanarina je možda malo jača ali kad platiš kiriju platio si sve ( nema računa za struju,vodu,internet,kablovsku,poreze,komunalije i sl.) Hrana je posebna priča. Ima sve što može da se zamisli i naravno sve je dostupno preko aplikacija za dostavu.
Što se tiče slobodnog vremena njega uglavnom provodim čitajući i u razgovoru sa porodicom. To je najteži deo ovog puta jer vreme sa njima ne možeš da nadoknadiš. Ali pošto je moja žena zmaj sve mi je lakše. Znam da će ona da se pobrine za sve što treba i što je najvažnije imam njenu podršku. To ne znači da je njoj lako, ali i ona i ja znamo da u životu ne može sve da bude lako. Kao što telo i um postaju jači u teškim situacijama tako i porodica jača pred izazovima. Kažu da kada ti vreme prolazi brzo to znači ili da živiš život svojih snova ili da si blizu smrti….
