Убрзање,брзина на шта треба обратити пажњу у тренингу….
Када се прича о физичким квалитетима који су важни за постизање бољих резултата у спроту обично се прво помисли на брзину.Наравно брзина јесте битна и важна али у зависности од спорта треба обратити пажњу на још један физички квалитет а то је УБРЗАЊЕ.
За разлику од линеарне-праволинијске брзине у спортовима као што су кошарка,фудбал нагла промена убрзања и правца у неких 9 метара простора битно одређују агилност спортисте.
Убрзање може бити рашчлањено на физичке квалитете и когнитивне способности.Овде ћу се фокусирати на физичке способности које одређују убрзање а то су у првом реду БРЗИНА,СНАГА,ЕКСПЛОЗИВНОСТ И ТЕХНИКА,као и способности мишића ногу.Тежиште у овом тексту ће бити на брзини и неким техничким детаљима који могу да помогну.
БРЗИНА
Спортисти који се брже крећу од својих противника имају предност. Не треба велика памет па да се зкључи да спортиста који је бржи може пре стићи до лопте од свог противника или успешно побећи у контранапад.Због тога је у већини спортова на цени управо брзина.
Међутим брзина се обично мери као линеарни-праволинијски спринт и то често на раздаљину од неких 30-90 метара.Овде је важно запамтити да у већини спортова,спортиста ретко оствари пун спринт у дужини већој од неких 20- 25 метара,пре него што промени правац.Што ће рећи да уколико спортиста није спринтер на 100 метара,фокусирање на развој линеарне брзине у тренингу,можда неће донети очекиване резултате на спортско постигнуће.Али то не значи да линеарну брзину не треба тренирати,јер већина спортова захтева убрзање из статичког положаја,или из промене брзине.
Као што знате деценијама је владало мишљење да се линеарна брзина не може повећати и да у великој мери зависи од генетике.Мећутим одговарајући тренинг може поправити брзину трчања чак и код елитних спортиста.Да би се то урадило мора се прво видети шта је то што одређује линеарну брзину.
Две ствари овде играју кључну улогу а то су:број корака у јединици времена и дужина која се може прећи по једном кораку.Е сад да би поправили линеарну брзину можемо да повећамо број корака по јединици времена а да задржимо дужину корака,да повећамо дужину корака а задржимо број корака у јединици времена или да поправимо обе карактеристике истовремено.
На шта ће се обратити пажња и шта треба поправити зависи пре свега од спортисте и његових карактеристика,дефицита експлозивне снаге,и других фактора.Просто речено убрзање је промена брзине,и на ту каратеристику спринта треба обратити пажњу приликом тренинга.
Оптимална техника за праволинијски спринт током фазе убрзања укључује 4 фактора који побољшавају дужину и број корака.
1.Тело треба да буде нагнуто напред,што ће резултирати спуштањем центра масе.На тај начин се линеарни импулс повећава.Овај положај тела омогућава контакт стопала са подлогом испод или благо иза центра масе,смањујући при том силе које успоравају или коче.
2.Приликом погонске фазе нога је опружена са дорзалном флексијом стопала.Оног момента када нога додирне подлогу спортиста истовремено опружа,кук,колено,и скочни зглоб са што већом силом.Овај моменат је познат и као трострука екстензија(triple extension)
3.Што се тиче друге ноге односно фазе опоравка она је савијена и куку и колену са дорзалном флексијом стопала.Овај положај омогућава да нога иде благо иза тежишта тела и много јачи моменат у зглобу кука.
4.Рад руку је такође важан,и он се иницира покретима из рамена(зато је између осталог снага раменог појаса битна) а лактови су савијени под 90 степени.Треба се концентрисати на снажан замах уназад,јер се тако акумулира еластична енергија у мишићима и самим тим је контракција јача.
Што се тиче мишића главну улогу у погонској фази имају опужачи кука(gluteus maximus,hamstrings) који су задужени за развој силе,а мишићи предње ложе(quadriceps muscles) су задужени за дужину и број корака.Код фазе опоравка прегибачи кука(hip flexor muscles) и мишићи задње ложе су најзначајнији када је број корака у питању.
Снага и експлозивност прегибача кука је важна приликом промене позиције ноге из опружања у савијање,и припреме за наредни корак.Програм за развој агилности стога треба да се састоји од јачања мишића прегибача кука,заднње ложе,и мишића који окружују кукове.
Још једна важна ствар је флексибилност.Ако су мишићи задње ложе крути и затегнути спортиста неће моћи да подигне колено довољно високо током фазе опоравка,смањујући тако обим покрета у зглобу кука а самим тим и брзину.Са друге стране затегнути прегибачи кука онемогућавају потпуно опружање ноге током погонске фазе,а самим тим и продукцију силе приликом троструке екстензије.
ЗАКЉУЧАК
Без обрзира на то колико сте брзи и који спорт играте и даље постоји могућност да унапредите вашу игру ако се фокусирате на оне ствари које вам могу донети превагу на спртском терену.Велики број спортиста форсира оне ствари које можда нису од пресудног значаја за повољан исход,док често занемарује оно што стварно може да им донесе предност.
